FIT or FAT

Ваш је избор да ли желите бити FIT или FAT!

1. Лезите на под са стране ослањајући се на лакат. Ноге држите скупљене и подигните кукове од пода 30 до 45 секунди. Поновите ову вежбу неколико пута.

2. Лезите на леђа са коленима савијеним и стопалима потпуно ослоњеним на под. Руке држите иза главе, па подигните главу,врат и лопатице, а затим користећи трбушне мишиће подижите труп док челом не будете близу колена. Застаните две секунде а затим се лагано вратите у почетни положај. Поновите бар 10 пута.

3. Лезите на леђа са рукам уз тело и длановима надоле. Подижите спојене ноге до 45 степени од пода. Спустите ноге и без застајања поново их подигните.Кад вам ноге дођу у горњи положај удахните, а док спуштате ноге издишите.

Гојазност (лат. obesitas) је хронична болест (болесно стање), која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе (енглески body mass index, BMI), мера која се добија када се телесна маса особе укилограмима подели квадратом висине те особе у метрима, прекорачи 30 kg/m².

Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима, делујући истовремено на два поља. Осим што спада у главне факторе ризика за настанак широке лепезе кардиоваскуларних обољења, она делује и индиректно (агравирајућим ефектом) узрокујући друге болести. На тај начин, гојазност поред очигледних естетских, може да створи и озбиљне здравствене проблеме и да тако утиче на квалитет живота.

Гојазност повећава вероватноћу појаве разних обољења, нарочито срчаних обољења, дијабетеса типа 2, опструктивне апнеје током сна, одређених врста рака, артрозе и астме. Гојазност је најчешће узрокована комбинацијом прекомерног уноса енергетски хранљивих материја, недостатка физичке активности и генетске осетљивости, мада на неке случајеве су утицали првенствено гени, поремећаји ендокриног система, лековиови или психијатријска болест. Докази који подржавају став да неке гојазне особе једу мало, а ипак добијају на тежини услед слабог метаболизма су ограничени; у просеку, гојазне особе имају већи утрошак енергије у поређењу са негојазним особама због тога што је више енергије неипходно да би се одржавала повећана телесна маса.

Контролисана исхрана и физичка активност су главни аспекти лечења гојазности. Квалитет исхране се може унапредити смањивањем конзумације хране богате енергијом, као што је она са високим садржајем масти и шећера, као и повећањем конзумације дијететских влакана. Медицински препарати против гојазности се уз одговарајућу исхрану могу узимати ради смањења апетита или спречавања апсорпције масти. Ако контролисана исхрана, вежба и медицински препарати нису ефикасни, желудачни балон може помоћи код смањења тежине или може се обавити операција ради смањења запремине желуца и/или дужине црева, што доводи до бржег засићења и смањене могућности апсорпције хранљивих материја из хране.

Гојазност је водећи узрок смрти који се може спречити широм света, са све већом распрострањеношћу код одраслих и деце, а надлежни је сматрају једном од најозбиљнијих проблема здравства у 21. веку. Гојазне особе се често осећају дискриминисано у већем делу модерног света (нарочито на Западу), иако је током историје гојазност нашироко била сматрана симболом богатства и плодности, што и данас јесте случај у неким деловима света.

Гојазност се подједнако често јавља у свим животним добима. У дечјем узрасту она је подједнако честа код дечака и девојчица, а после пубертета је чешћа код жена него кодмушкараца.

Човек са највећом забележеном тежином је био Енглез Виљем Кенмбел који је умро у 22. години живота (1978. године) и имао је 340 килограма.